Na površinama proteza se, neposredno nakon obroka, stvara tanak sloj bakterijskih kolonija, na isti način na koji se takav sloj stvara na površinama prirodnih zuba. Taj sloj se naziva bakterijski plak i kod krezubosti može biti glavni uzrok „kvara“ preostalih prirodnih zuba, dok kod totalnih proteza uzrokuje oštećenja i infekciju sluzokože ispod proteze. Vremenom plak čak može da kalcifikuje usled taloženja kalcijuma iz pljuvačke, tako da sve to deluje veoma ružno.
Plak se treba ukloniti kako sa proteza, tako i sa preostalih zuba ukoliko postoje, kao i sa suzokoža na kojima naležu proteze. To se najbolje postiže korišćenjem meke četkice za zube (ili kupite posebnu četkicu za proteze, koja ima vlakna sa obe strane glave četkice) i običnog sapuna bez mirisa (ili kupite specijalnu pastu za pranje proteza). Protezu perite uvek posle jela, a najmanje jednom dnevno, pre spavanja. To činite iznad lavora sa vodom, kako vam proteze ne bi ispale iz ruku i razbile se. Operite obe strane proteze. Zatim operite preostale prirodne zube (ukoliko niste bezubi), a noročito mesta na zubima gde naležu kukice proteze, jer su upravo ta mesta najsklonija nastanku zubnog „kvara“. Ako imate i svoje prirodne zube, koristite i zubni konac da uklonite plak sa onih površina zuba do kojih vlakna četkice ne mogu da dospeju. Na kraju iščetkajte i nepce i sluzokožu donje vilice.
Paste za zube se ne preporučuju, jer su obično previše abrazivne za plastiku proteze, pa ih mogu oštetiti. Nemojte da koristite izbeljivače, vrelu vodu, deterxente i ostala jaka i abrazivna sredstva.
Pre spavanja proteze izvadite iz usta i stavite ih u čašu s hladnom vodom, kako se ne bi sušile tokom noći. Umesto čaše možete kupiti i jeftine kutijice sa poklopcem, a u vodu možete ubaciti i šumeće tablete koji će napraviti rastvor za čišćenje proteza. Ipak, ovakav rastvor može da posluži samo kao dodatak četkanju proteze, a nikako kao jedino sredstvo, jer je četkanje mnogo efikasnije.
Živeti sa protezom..
DA LI SE PROTEZE NOSE 24 sata dnevno?
Nekoliko prvih dana od dobijanja proteze, vaš stomatolog će vam tražiti da nosite protezu sve vreme, čak i kada spavate. To je najbrži način da stomatolog otkrije mesta na protezama koja zahtevaju korigovanje. Kada jednom završite sa korekcijama gotovih proteza, na dalje bi trebalo da izvadite proteze iz usta savki put pre nego što odete na spavanje. To će omogućiti tkivima na koje naleže proteza da se odmore, a pljuvačka da izvrši čišćenje tih tkiva. Ujutru vratite protezu u usta.
ISHRANA
Proteze su strano telo u ustima. Zbog toga je potrebno neko vreme da se naviknete na njih, da mišići obraza i jezika nauče kako da ih održe u mestu.
Takođe je potrebno nekoliko nedelja da se naviknete da žvaćete sa novim protezama. Na početku koristite mekšu hranu iseckanu na manje komade (nož i viljuška!). Izbegavajte tvrdo voće i povrće, žilavo meso, lepljivu hranu (npr. žvake), koštice i semenke. Žvaćite polako i trudite se da zalogaji budu na obe strane usta, kako bi proteze bile stabilnije. Kada se već naviknete na nove proteze, vratite se postepeno na normalnu ishranu, osim ekstremno tvrde i lepljive hrane, ali za svaki slučaj koristite nož i viljušku. Budite obazrivi da hrana koju unesete ne bude vrela i da nema oštrih kostiju, jer proteze ometaju da na vreme uočite to.
GOVOR
Možda ćete na početku imati poteškoća sa izgovorom pojedinih reči.Vežbajte govor. Pričajte sporo i tiho. Možete praktikovati čitanje na glas ispred ogledala, ponavljajući reči koje teže izgovarate.Vremenom ćete naučiti da pričate sa protezama. Ako proteza škljoca dok pričate, obratite se vašem stomatologu.
OSTALI PROBLEMI SA NOVIM PROTEZAMA
Možda ćete, dok vam se organizam ne privikne na protezu, osetiti da vam se pljuvačka pojačano izlučuje. Takođe pri kijanju, kašljanju ili zevanju, proteza vam može spasti. U tom slučaju vratite protezu na mesto blagim zagrizom i gutanjem.
Veoma mali broj osoba je alergičan na akrilat – vrstu plastike od kojih se izrađuju proteze. U tom slučaju napraviti proteze od drugog materijala.
REDOVNE POSETE STOMATOLOGU
Kao i kod ljudi koji u vilicama imaju sve svoje zube, tako je i kod nosioca proteza neophodne redovne posete stomatologu.
Redovne stomatološke kontrole su na svakih šest meseci, a kod ljudi koji ionako češće posećuju lekare (npr. dijabetičari ili imunokompromitovani) i češće. To je način da se na vreme uoče i otklone moguće komplikacije vezane za nošenje proteza, a neke od njih su:
Nekorektno naleganje proteza na noseća tkiva u ustima.
Treba da znate da se kost ispod proteze vremenom povlači – atrofira (naročito donja vilica), tako da posle višegodišnjeg nošenja proteze ona neće tako dobro nalegati na koštanu podlogu, kao što je to bio slučaj kod novih proteza. Redovnim posetama, omogućujete stomatologu da na vreme otkrije da proteza “šeta”, nakon čega će prilagoditi protezu novom stanju u vilicama (ili podlaganjem proteze ili zamenom baze proteze, pri čemu iz stare proteze ostaju samo zubi).
Usled loše higijene, lošeg naleganja proteze i noćnog nošenja proteza može se desiti da se tkiva ispod proteze inficiraju gljivicom Kandidom. To je posebno slučaj kod starijih pacijenata kao i kod dijabetičara i imunokompromitovanih. Nakon dijagnoze i eventualno uzimanja brisa za laboratoriju, vaš stomatolog će vas naučiti kako da pravilno čistite vašu protezu i usta. Takođe vam može prepisati neku terapiju protiv gljivica, a može vam preporučiti da potapate vaše proteze u antigljivični rastvor koji vam prepiše. Bilo bi poželjno da proteze nosite što je manje moguće dok traje infekcija Kandidom. Ako proteze ne naležu korektno na noseća tkiva, trebalo bi da ih vaš stomatolog podloži ili zameni novim.
Oralni kancer
Nije sasvim jasno da li loše naležuće proteze povećavaju mogućnost nastanka oralnog kancera. Ipak, ako vaše proteze ne naležu korektno, ispod njih se mogu zadržavati poznate kancerogene supstance, kao što su alkohol i duvan. Mada je oralni kancer veoma redak, može biti opasan.
DA LI KORISTITI “LEPAK ZA PROTEZU”?
Stomatolozi se teško odlučuju da vam preporuče “lepkove za protezu”, plašeći se da ne pomislite kako su vam napravili loše proteze. Na drugoj strani se precenjuje vrednost ovih “lepkova”. Istina je negde između.
Koriste se kod totalnih proteza u sledećim slučajevima:
– Mogu da se koriste radi “bezbolnijeg” privikavanja na novu protezu. Dešava se da su noseća koštana tkiva vilice toliko smanjila, pa i pored toga što proteza naleže na njih, ona ipak “šeta”. Naravno, vremenom obraz i jezik nauče da stabilizuju ovakvu protezu, pa “lepak” kasnije i nije potreban.
– Neki ljudi imaju strah da će proteza u toku govora da im spadne. Zamislite na kojim su mukama govornici, pevači i ostali muzičari. Samopouzdanje im može uliti “lepak za proteze”
– Ako iz nekih razloga postoji smanjeno lučenje pljuvačke, takve proteze se teže održavaju na mestu, pa će “lepak za proteze” biti neophodan.
Važno je podvući da “lepak za proteze” nije zamena za loše napravljenu protezu koja ne leži prisno uz noseća tkiva! Takođe nije zamena ni za staru protezu, koja nije prilagođena prirodnom skupljanju kosti ispod proteze!Zbog toga su bitne redovne posete stomatologu! I samoinicijativno se javite vašem stomatologu ako osetite da posle izvesnog vremena proteze počnu da “šetaju”, prouzrokujući vam bolne ranice! Proteze sa “lepkom” su teže za čišćenje, pa ako higijena nije dobra može biti više štete nego koristi. Retko je prisutna alergija na sastojke ovih “lepkova”.
Najčešće se koriste u obliku paste ili praška, koji se nanose na čistu, opranu protezu. Postoji mišljenje da je prašak bolji, jer je lakši za čišćenje proteze i sluzokože usta, a takođe daje tanji sloj od paste, pa se ne dešava da poremeti zagrižaj.
Autor: Dr Aleksandar Despotović
BELLE DENT Stomatološka ordinacija
Gandijeva 114a-2 Novi Beograd
Na površinama proteza se, neposredno nakon obroka, stvara tanak sloj bakterijskih kolonija, na isti način na koji se takav sloj stvara na površinama prirodnih zuba. Taj sloj se naziva bakterijski plak i kod krezubosti može biti glavni uzrok „kvara“ preostalih prirodnih zuba, dok kod totalnih proteza uzrokuje oštećenja i infekciju sluzokože ispod proteze. Vremenom plak čak može da kalcifikuje usled taloženja kalcijuma iz pljuvačke, tako da sve to deluje veoma ružno.
Plak se treba ukloniti kako sa proteza, tako i sa preostalih zuba ukoliko postoje, kao i sa suzokoža na kojima naležu proteze. To se najbolje postiže korišćenjem meke četkice za zube (ili kupite posebnu četkicu za proteze, koja ima vlakna sa obe strane glave četkice) i običnog sapuna bez mirisa (ili kupite specijalnu pastu za pranje proteza). Protezu perite uvek posle jela, a najmanje jednom dnevno, pre spavanja. To činite iznad lavora sa vodom, kako vam proteze ne bi ispale iz ruku i razbile se. Operite obe strane proteze. Zatim operite preostale prirodne zube (ukoliko niste bezubi), a noročito mesta na zubima gde naležu kukice proteze, jer su upravo ta mesta najsklonija nastanku zubnog „kvara“. Ako imate i svoje prirodne zube, koristite i zubni konac da uklonite plak sa onih površina zuba do kojih vlakna četkice ne mogu da dospeju. Na kraju iščetkajte i nepce i sluzokožu donje vilice.
Paste za zube se ne preporučuju, jer su obično previše abrazivne za plastiku proteze, pa ih mogu oštetiti. Nemojte da koristite izbeljivače, vrelu vodu, deterxente i ostala jaka i abrazivna sredstva.
Pre spavanja proteze izvadite iz usta i stavite ih u čašu s hladnom vodom, kako se ne bi sušile tokom noći. Umesto čaše možete kupiti i jeftine kutijice sa poklopcem, a u vodu možete ubaciti i šumeće tablete koji će napraviti rastvor za čišćenje proteza. Ipak, ovakav rastvor može da posluži samo kao dodatak četkanju proteze, a nikako kao jedino sredstvo, jer je četkanje mnogo efikasnije.
Živeti sa protezom..
DA LI SE PROTEZE NOSE 24 sata dnevno?
Nekoliko prvih dana od dobijanja proteze, vaš stomatolog će vam tražiti da nosite protezu sve vreme, čak i kada spavate. To je najbrži način da stomatolog otkrije mesta na protezama koja zahtevaju korigovanje. Kada jednom završite sa korekcijama gotovih proteza, na dalje bi trebalo da izvadite proteze iz usta savki put pre nego što odete na spavanje. To će omogućiti tkivima na koje naleže proteza da se odmore, a pljuvačka da izvrši čišćenje tih tkiva. Ujutru vratite protezu u usta.
ISHRANA
Proteze su strano telo u ustima. Zbog toga je potrebno neko vreme da se naviknete na njih, da mišići obraza i jezika nauče kako da ih održe u mestu.
Takođe je potrebno nekoliko nedelja da se naviknete da žvaćete sa novim protezama. Na početku koristite mekšu hranu iseckanu na manje komade (nož i viljuška!). Izbegavajte tvrdo voće i povrće, žilavo meso, lepljivu hranu (npr. žvake), koštice i semenke. Žvaćite polako i trudite se da zalogaji budu na obe strane usta, kako bi proteze bile stabilnije. Kada se već naviknete na nove proteze, vratite se postepeno na normalnu ishranu, osim ekstremno tvrde i lepljive hrane, ali za svaki slučaj koristite nož i viljušku. Budite obazrivi da hrana koju unesete ne bude vrela i da nema oštrih kostiju, jer proteze ometaju da na vreme uočite to.
GOVOR
Možda ćete na početku imati poteškoća sa izgovorom pojedinih reči.Vežbajte govor. Pričajte sporo i tiho. Možete praktikovati čitanje na glas ispred ogledala, ponavljajući reči koje teže izgovarate.Vremenom ćete naučiti da pričate sa protezama. Ako proteza škljoca dok pričate, obratite se vašem stomatologu.
OSTALI PROBLEMI SA NOVIM PROTEZAMA
Možda ćete, dok vam se organizam ne privikne na protezu, osetiti da vam se pljuvačka pojačano izlučuje. Takođe pri kijanju, kašljanju ili zevanju, proteza vam može spasti. U tom slučaju vratite protezu na mesto blagim zagrizom i gutanjem.
Veoma mali broj osoba je alergičan na akrilat – vrstu plastike od kojih se izrađuju proteze. U tom slučaju napraviti proteze od drugog materijala.
REDOVNE POSETE STOMATOLOGU
Kao i kod ljudi koji u vilicama imaju sve svoje zube, tako je i kod nosioca proteza neophodne redovne posete stomatologu.
Redovne stomatološke kontrole su na svakih šest meseci, a kod ljudi koji ionako češće posećuju lekare (npr. dijabetičari ili imunokompromitovani) i češće. To je način da se na vreme uoče i otklone moguće komplikacije vezane za nošenje proteza, a neke od njih su:
Nekorektno naleganje proteza na noseća tkiva u ustima.
Treba da znate da se kost ispod proteze vremenom povlači – atrofira (naročito donja vilica), tako da posle višegodišnjeg nošenja proteze ona neće tako dobro nalegati na koštanu podlogu, kao što je to bio slučaj kod novih proteza. Redovnim posetama, omogućujete stomatologu da na vreme otkrije da proteza “šeta”, nakon čega će prilagoditi protezu novom stanju u vilicama (ili podlaganjem proteze ili zamenom baze proteze, pri čemu iz stare proteze ostaju samo zubi).
Usled loše higijene, lošeg naleganja proteze i noćnog nošenja proteza može se desiti da se tkiva ispod proteze inficiraju gljivicom Kandidom. To je posebno slučaj kod starijih pacijenata kao i kod dijabetičara i imunokompromitovanih. Nakon dijagnoze i eventualno uzimanja brisa za laboratoriju, vaš stomatolog će vas naučiti kako da pravilno čistite vašu protezu i usta. Takođe vam može prepisati neku terapiju protiv gljivica, a može vam preporučiti da potapate vaše proteze u antigljivični rastvor koji vam prepiše. Bilo bi poželjno da proteze nosite što je manje moguće dok traje infekcija Kandidom. Ako proteze ne naležu korektno na noseća tkiva, trebalo bi da ih vaš stomatolog podloži ili zameni novim.
Oralni kancer
Nije sasvim jasno da li loše naležuće proteze povećavaju mogućnost nastanka oralnog kancera. Ipak, ako vaše proteze ne naležu korektno, ispod njih se mogu zadržavati poznate kancerogene supstance, kao što su alkohol i duvan. Mada je oralni kancer veoma redak, može biti opasan.
DA LI KORISTITI “LEPAK ZA PROTEZU”?
Stomatolozi se teško odlučuju da vam preporuče “lepkove za protezu”, plašeći se da ne pomislite kako su vam napravili loše proteze. Na drugoj strani se precenjuje vrednost ovih “lepkova”. Istina je negde između.
Koriste se kod totalnih proteza u sledećim slučajevima:
– Mogu da se koriste radi “bezbolnijeg” privikavanja na novu protezu. Dešava se da su noseća koštana tkiva vilice toliko smanjila, pa i pored toga što proteza naleže na njih, ona ipak “šeta”. Naravno, vremenom obraz i jezik nauče da stabilizuju ovakvu protezu, pa “lepak” kasnije i nije potreban.
– Neki ljudi imaju strah da će proteza u toku govora da im spadne. Zamislite na kojim su mukama govornici, pevači i ostali muzičari. Samopouzdanje im može uliti “lepak za proteze”
– Ako iz nekih razloga postoji smanjeno lučenje pljuvačke, takve proteze se teže održavaju na mestu, pa će “lepak za proteze” biti neophodan.
Važno je podvući da “lepak za proteze” nije zamena za loše napravljenu protezu koja ne leži prisno uz noseća tkiva! Takođe nije zamena ni za staru protezu, koja nije prilagođena prirodnom skupljanju kosti ispod proteze!Zbog toga su bitne redovne posete stomatologu! I samoinicijativno se javite vašem stomatologu ako osetite da posle izvesnog vremena proteze počnu da “šetaju”, prouzrokujući vam bolne ranice! Proteze sa “lepkom” su teže za čišćenje, pa ako higijena nije dobra može biti više štete nego koristi. Retko je prisutna alergija na sastojke ovih “lepkova”.
Najčešće se koriste u obliku paste ili praška, koji se nanose na čistu, opranu protezu. Postoji mišljenje da je prašak bolji, jer je lakši za čišćenje proteze i sluzokože usta, a takođe daje tanji sloj od paste, pa se ne dešava da poremeti zagrižaj.
Author: Dr Aleksandar Despotovic
Gandijeva 114a-2 New Belgrade
Sources:
Milk Matters Calcium Education Campaign
Consumer Guide to Dentistry
Simple Steps to Better Dental Health
Related articles:
[/fusion_builder_column][/fusion_builder_row][/fusion_builder_container]